Badnje veče: Zašto se večera na slami

  Autor: Mondo

Badnji dan počinje pripremama za Badnje veče koje podrazumevaju, između ostalog, i da se u kuću unese slama. Da li znate zašto?

Foto: Guliver Getty Images/Buddhika Weerasinghe

Božić je dan kada proslavljamo i radujemo se dolasku Sina Božijeg među nas. Dugo očekivani spasitelj je rođen kao čovek, i tako nam je postao još bliži“, kaže za MONDO veroučiteljica Jelena Vujić.

Ona objašnjava da nam običaji vezani za Badnje veče približavaju atmosferu mesta Hristovog rođenja.

„Običaji su lepi, ali je od toga važnije da znamo šta proslavljamo za Božić“, kaže veroučiteljica, koja nam je objasnil i zašto se za Badnje veče obeduje na slami.

„Slama se prostre po podu, da bi se dočarala pećina u Vitlejemu u kojoj se, po predanju, rodio Hristos. Večera se na podu, u iščekivanju Božića“, kaže Jelena Vujić i dodaje da slamu možemo da prekrijemo platnom, ali samo iz praktičnih razloga – da se ne bi raznosila po kući, upadala u jelo.

Takođe, ukoliko nemate mogućnosti da večerate na podu na slami, možete ispod trpezarijskog stola da ostavite malo uvezane slame, simbolično.

Nakon večere slama se ne baca već ostaje u kući tri dana, jer se toliko i proslavlja Božić.

U pravoslavnom svetu običaji se razlikuju od zemlje do zemlje, a svaki narod je uneo sopstvenu tradiciju u proslavljanje praznika.

U Grčkoj deca na Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme, a zauzvrat dobijaju slatkiše ili novac.

U Bugarskoj se za Badnje veče priprema posebna večera od 12 jela bez mesa koja simbolišu 12 meseci u godini. Nakon večere svi članovi porodice ustaju u isto vreme.

U Ukrajini je najvažniji deo proslave večera na Badnje veče koju zovu Sveta večera, kada se u kuću unosi snop pšenice. Taj običaj se naziva diduh (dedin duh) i simboliše pretke i želju da godina dobro rodi.

U Rumuniji je uobičajeno žrtvovanje praseta (pečenica), ali se prase žrtvuje na dan Svetog Ignatija (20. decembar, Rumuni su prešli na novi kalendar), a biće posluženo tek na božićnoj trpezi. Posebnost rumunske božićne trpeze čini „kozonaći“ – kolač sa suvim grožđem i lešnicima. Takođe je prisutan običaj da deca za Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme.

U Makedoniji deca pevaju božićne pesme od vrata do vrata – to su kolede. Dan kasnije, na Badnje veče sledi unošenje „badnika“ na kućno ognjište. Drvo se pre toga iseče na tri dela (što predstavlja sveto trojstvo), a sva tri dela u kuću unese otac.

U Gruziji na Badnje veče se čeka da sat otkuca 12 puta, a zatim počinje večera uz tradicionalno gruzijsko vino.

Kako vi proslavljate Badnje veče? Pišite nam u komentarima.


loading...

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.