Za koga se udaju balerine, a koga žene advokati

  Autor: Mondo Foto: Guliver/Getty images/Thinkstock

Zanimljivo istraživanje na 3,5 miliona ljudi, pokazalo je da li je izreka – uprotnosti se privlače, mit ili istina.

ljubav-610

Američki nacionalni biro za statistiku sproveo je istraživanje na uzorku od 3,5 miliona domaćinstava o tome da li profesionalni, obrazovni i materijalni status određuje izbor bračnog partnera. Pokzalo se sledeće – od 36.429 brakova sklopljenih 2014. supružnici u gotovo dve trećine slučajeva imaju jednaku školsku spremu, ali samo njih 0,9 odsto bavi se istim zanimanjem

Čak u 91 odsto slučajeva pred matičara su izašle osobe iste nacionalnosti. U čak 64 odsto skloljenih brakova partneri imaju istu školsku spremu, a na ludi kamen najčešće staju supružnici koji su rođeni u istoj deceniji.

Iako brojna sociološka istraživanja pokazuju da je posao mesto na kome se upoznaje najveći broj savremenih bračnih parova, nacionalna statistika svedoči da se svega 0,9 odsto bračnih partnera bavi istim zanimanjem. Zanimljiv je i podatak da čak petina mladoženja ima nižu školsku spremu od neveste, što nije iznenađujuće s obzirom na to da su žene obrazovaniji deo populacije.

Istraživanje je pokazalo je da su najčešći brakovi između nastavnika u osnovnoj školi. Žene koje dobro zarađuju, kao što su doktorke i advokati, obično se udaju za muškarce iz svoje ekonomske klase, dok žene koje potiču iz nižeg socio-ekonomskog sloja obično staju pred oltar sa muškarcima iz višeg sloja.

U prevodu, direktorke se najčešće udaju za direktore, dok se direktori neretko žene svojim sekretaricama.

Ova studija otkrila je i neke čudne putanje Kupidonovih strela, pa su istraživači došli do zaključka da se balerine često udaju za – zavarivače, a da se sudije i advokati neretko žene medicinskim sestrama.

Ako je verovati rezulatima ove studije, menadžeri i finansijski analitičari najčešće staju pred oltar sa sekretaricama ili profesorkama osnovnih ili srednjih škola. Fabrički radnici često se žene frizerkama i medicinskim sestrama, a vozači kamiona stupaju u brak sa kasirkama, negovateljicama i medicinskim sestrama. Doktori obično žene doktorke, medicinske sestre, profesorke na univerzitetu i koledžu, a inženjeri staju pred oltar sa spisateljicama, knjigovođama, službenicama i medicinskim sestrama, a maseri neretko žene frizerke, kozmetičarke, bibliotekarke i kasirke.

Stjuardese se pak udaju za pilote – tako bar govore rezultati ove studije, koji pokazuju da se medicinske sestre udaju za lekare, laborante ili vozače kamiona. Vaspitačice najčešće srodnu dušu pronalaze u vojnim licima i menadžerima različitih profila a spisateljice se udaju za izdavače, urednike ili profesore u visokoškolskim ustanovama.

Psihoterapeut Zoran Milivojević koji se u svojoj knjizi „Formule ljubavi“ bavi jednom od večitih dilema – da li se privlače suprotnosti ili sličnosti, kaže da mit o fatalnoj privlačnosti suprotnosti ipak važi samo u prirodnim naukama.

„U psihologiji ne postoje egzaktni zakoni kojima je moguće izračunati ko će se kome svideti, jer se nekim ljudima dopadaju njihove mentalne kopije a nekim potpuno drugačije ličnosti. Praksa pokazuje da opstaju one veze u kojima partneri dele iste životne vrednosti, jer kada je tako oni ne ulaze u konflikte koji predstavljaju seme razdora braka. Sličnosti – verske, nacionalne i obrazovne su ono što povezuje ljude. Zbog toga ne čudi podatak da je najveći broj bračnih partnera u Srbiji iste nacionalnosti i istog nivoa obrazovanja“, kaže psihoterapeut za „Politiku„.

A na pitanje – koje su prednosti i mane brakova ljudi koji se bave istom profesijom, dr Milivojević kaže:

„Prednost je što uvek imate teme za razgovor, a osnovna mana je to što profesija ulazi u privatnu sferu života. Naročito su ugrožene osobe koje rade zajedno, jer oni konflikte sa posla neretko prenose u porodični dom i svoje profesionalne uloge „sele” u kuću. Partneri različitih profesija veoma retko pričaju o dešavanjima na poslu i lakše odvajaju privatnu od profesionalne sfere života“.

Milivojević, međutim, konstatuje da mnoga istraživanja govore da se najveći broj partnera upozna na poslu i kasnije stupa u brak.

„To ne čudi, jer na poslu provodimo najveći deo vremena i tu smo u svom najboljem izdanju. Činjenica je da se direktori žene sekretaricama, a lekari medicinskim sestrama i u ovim brakovi često se preslikava odnos nadređenosti i podređenosti koji postoji na poslu. Problem nastaje ako neko očekuje da se ove uloge obrnu u porodičnom domu ili da ga dominantni partner tretira ravnopravno“, zaključuje dr Zoran Milivojević.


Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.