Muškarci ili žene: Ko dublje i iskrenije voli?

  Autor: B92 Foto: Thinkstock

Emocije je teško izmeriti, ali ipak uporno pokušavamo da ih stavimo „na kantar“, pišu Večernje novosti.

15311054955745fcaf4ad2e936992380_v4_big

„Žene imaju stalnu potrebu da budu voljene, i kada same ne vole, često se predaju i ljudima koji su im inače fizički nemili. Žena veruje da se sačuvala od čoveka samo kad zna da se nije zaljubila; zato je i mnogo manje zaljubljenih žena na svetu nego što iko misli“, govorio je pesnik Jovan Dučić, po mnogima veliki poznavalac žena, po drugima ženomrzac.

Slažu se sa njim mnogi koji tvrde da su dame u ljubavi proračunate, dok muškarci vole čistije, iskrenije i dublje. Da žene, uprkos velikim rečima, više vole glavom, a muškarci srcem. Kako bi potvrdili tu tezu, mnogi u pomoć pozivaju ne samo pesnike, već i istraživanja, poput onog koje je sproveo sajt Match.com. Prema tom istraživanju, muškarci se zaljubljuju brže, a kada su u vezi sa ženom koja im se dopada, manje im je važno da imaju vremena za sebe, na čemu dame insistiraju i kad vole. Ipak, trebalo bi da budemo obazrivi kad je ova tema u pitanju, savetuje sagovornica „Života plus“, psiholog Danijela Glušac, koja primećuje da je teško da polovina čovečanstva, više od tri milijarde ljudi, ima psihološke karakteristike koje ih čine toliko biološki ili kulturološki različitim od druge polovine.

– Ljubav je jedan složen fenomen. Nisam čak sigurna ni da bi sve moje kolege dale isti odogovor na pitanje šta znači čista, duboka, iskrena ljubav i kako se ona meri? I ljubav kao pojam je teško definisati, jer je pretrpan različitim značenjima. Ako iskrena osećanja podrazumevaju odsustvo bilo kakve koristi i samo uživanje u drugoj osobi, to se kosi sa činjenicom da se ljubav gradi. Dubina ljubavi je poetski, neuhvatljiv pojam, pre pripaada pesništvu nego nauci i psihologiji – smatra Danijela.

Naša sagovornica podseća da ne mogu svi da vole na isti način, jer to zavisi od odnosa sa roditeljima, iskustava sa značajnim osobama tokom života, a bitan je i uticaj kulturnih i društvenih normi.

– Postoje nepisana pravila da se muškarci ne smeju ponašati feminizovano i pokazati nedoumicu, slabost, saosećanje, strah ili povređenost, dok se na isto ponašanje kod žena ne gleda tako. Moguće je da, pod uticajem kulturnih razlika, oba pola uče kako treba da iskazuju ljubav, a kako ne. Pojedini stručnjaci tvrde i da postoji biološki uticaj određenih hormona na osećanje privrženosti, brige, agresivnosti – primećuje psiholog.

Da ključ leži u biologiji smatraju evolucioni psiholozi, tvrdeći da se kod žene pri izboru partnera uključuje nesvesni mehanizam koji muškarca ocenjuje kao pogodnog ili nepogodnog oca. Za neke, to je još jedna potvrda da pripadnice lepšeg pola kalkulišu i proračunato biraju partnera koji će njima i potomstvu doneti najveći stepen sigurnosti.

– I ako je to tako, zar to znači da je njihova ljubav neiskrena? Ne znači da sve žene razmišljaju o muškarcu kao budućem partneru i ocu njihovog deteta. Svako od nas ima svesne i nesvesne osnove za izbor partnera – naglašava Danijela.

Uvreženo je mišljenje da dame traže viteza, koji će je štititi i obezbediti joj miran život, a potreba za sigurnošću karakteriše sve ljude. Ipak, ona kod muškaraca tokom odrastanja biva potisnuta.

– Društvo nas uči da je oličenje muškosti ako je on orijentisan na akciju, nezavisan, onaj koji kontroliše situaciju i pazi da nikada i ni pred kim ne pokaže anksioznost, ranjivost i nesnalažljivost. To ne znači da je takav muškarac izgubio potrebu za sigurnošću, već je naučio da je sam zadovolji. Žene nemaju tu vrstu društvenog pritiska, čak se i ohrabruju da traže zaštitu i sigurnost u muškarcu. Naravno, danas sve više ljudi izlazi iz ovih okvira – kaže psiholog.

Još jedan argument koji „izvlače iz rukava“ zagovornici teze da muškarci iskrenije vole, bazira se na studijama poput one objavljene u „Magazinu zdravlja i socijalnog ponašanja“, koja pokazuje da jači pol više pati nakon raskida. Pojedina istraživanja dokazuju da se oni čak nikada u potpunosti ne oporave ako su ženu voleli. Ali, ni to nije znak da su jače voleli. Psiholog Kreg Moris objašnjava da bol zbog raskida nema veze sa snagom ljubavi, već sa razlikama među polovima. Dame više gube ako se zabavljaju sa pogrešnim partnerom, jer i jedan kratak susret može rezultirati trudnoćom, pa bolje prihvataju činjenicu da je veza završena i kreću u potragu za novim partnerom. Kod muškarca, s druge strane, radi takmičarski duh, on shvata da će ponovo morati da se takmiči da bi nadomestio to što je izgubio, a to može da ga navede na pomisao da je gubitak nenadoknadiv. Dakle, i taj argument pada u vodu. I, na kraju, vraćamo se na početak. O tome „ko iskrenije voli“ i dalje će više raspravljati pesnici i društvo u trenucima razbibrige, sklono da razrađuje tu temu do najsitnijih detalja. Psiholozi su po ovom pitanju oprezni, jer znaju da su ljudi skloni da generalizuju svoja iskustva.

– Kada neko doživi takvo iskustvo i upoznat je sa sličnim iskustvom ljudi iz okruženja, počinje da to neopravdano generalizuje na sve muškarce i žene. Mnogima takvi stavovi pogoduju iz različitih razloga, na primer da ublaže bol zbog gubitka voljene osobe, pa nastavljuju da šire i prenose taj sterotip u muško-ženskom odnosu. Ljudi su skloni da usvajaju uverenja koja podržavaju njihove stavove – zaključuje psiholog.

DOKAZI LjUBAVI

Da se ne može jasno odrediti ko iskrenije voli, veruju i naučnici sa Univerziteta u Teksasu. Na osnovu obimnog ispitivanja pripadnika oba pola, došli su do zaključka da muškarci i žene jasno pokazuju osećanja, ali na različite načine. Jači pol dokazuje ljubav iniciranjem nežnosti i seksa i učestvovanjem u zajedničkim aktivnostima, dok dame smanjuju negativno i antagonističko ponašanje.

Izvor: novosti.rs


Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.