Ispovest beogradske sponzoruše: Evo zašto se zabavljam samo sa bogatima

  Autor: Dnevno Foto: Thinkstock

„Toliko sam se obogatila da čak više ni ne moram da budem sponzoruša. Ali hoću. Hoću, jer volim osećaj koji imam dok delim život sa nekim uspešnim, ostvarenim, moćnim muškarcem. Nije tu samo novac u pitanju. Bogati muškarci umeju da učine da se osećaš kao žena, prava žena.“

2131819169566e80864cf72326664687_w640

Kada me neko nazove sponzorušom, ja se uopšte ne tangiram niti to pronalazim kao uvredu. To je prosta istina i meni nimalo ne smeta. Ja se javno deklarišem tako, tako i izgledam, i imam samo jednu poruku za sve one kojima moje opredeljenje smeta, a ona je „Kakve to uopšte veze sa vašim životima ima? Hoće li oni postati bolji, ako ja prestanem da budem sponzoruša?“

Prosto je – živi i pusti druge da žive. Ako vam zaista smeta što postoje sponzoruše ili imate nešto protiv njihovog ponašanja, onda vi nemate svoje probleme, valjda. U suprotnom vodili biste brigu o njima. Ako uopšte imate vremena da razmišljate o svim tim silnim sponzorušama i nalazite im moralno-fizičke mane, onda imate višak vremena, takođe.

Inače, možda vas zanima zašto sam postala sponzoruša. Bilo je prilično spontano. Imala sam sreće da moj prvi ozbiljni partner u životu bude dobrostojeći muškarac, desetak godina stariji od mene. Fino je izgledao, bio je pravi džentlmen, voleo me je na neki svoj način, volela sam i ja njega, pokazao mi je šta znači živeti život na visokoj nozi, pružio mi je finansijsku sigurnost i komoditet, pomogao je čak i mojoj porodici. Tada sam imala samo 16 godina, i brzo sam shvatila kako stvari u takvim odnosima funkcionišu. Sve što je trebalo jeste da mu pružim podršku uvek, da ga razumem, da ne pametujem previše i da na neke stvari jednostavno „zažmurim“. Ta veza je potrajala do moje 18. godine, kada su se naši putevi razišli. Potom sam „lutala“ neko vreme u ljubavnim odnosima, izlazila sam sa vršnjacima, išla u bioskop, na kolače, imala klasične tinejdžerske veze i vezice. Ali, još tada sam ukapirala da me ništa od toga neće usrećiti. Meni je nedostajao moj stari život i zrela ruka koja će mi život učiniti udobnim i ušuškanim.

Gledala sam svoje dve starije sestre, obe su bile atraktivne i lepe, baš kao i ja, ali nijedna nije to umela da „unovči“. Zato je najstarija bila u osrednjem braku u kome su se oboje satirali od posla ne bi li sebi obezbedili solidan život i lagano je propadala i duhovno i fizički. Srednja sestra je konstantno menjala muškarce u potrazi za onim pravim, trošila se i davala u tim pokušajima ljubavi, a da ni parfem nije dobila. Ali je zato dobila mnogo suza, razočaranja, potrošenih živaca i izneverenih očekivanja.

Sabrala sam dva i dva – nisam želela da završim kao jedna od njih dve. Ili kao bilo koja od mora mojih sugrađanki – da grcam pola života na poslu, da kukam, da maštam o dalekim predelima i skupim stvarima, a da pritom sve to vreme dajem svoje telo nekim mangupima, džulovima ili navodno finim momcima, koji će me u jednom trenutku ostaviti, prevariti, ili se okrenuti za drugom suknjom.

Neka, hvala. Ja ću od svoje lepote profitirati, rešila sam još tada. Ako ću već stupati u seksualne odnose sa muškarcima, neka to bude sa onima koji imaju šta da mi daju zauzvrat, zar ne? Ne, nisam tip sponzoruše koja ima želudac da bude sa nekim starim, olindranim, „gadnim“ tipom, ali ima i pregršt onih koji izgledaju sasvim ok, a imaju dubok džep, verujte mi na reč.

Sada imam 27 godina – bogata sam i imam bogatog dečka. Toliko sam se obogatila da čak više ni ne moram da budem sponzoruša. Ali hoću. Hoću, jer volim osećaj koji imam dok delim život sa nekim uspešnim, ostvarenim, moćnim muškarcem. Nije tu samo novac u pitanju. Bogati muškarci umeju da učine da se osećaš kao žena, prava žena. Kao neko ko se zaista rodio da bude mažen, pažen i zaštićen.

U svojim prošlim odnosima, uspela sam da „izvučem“ stan, kola i pokrenem dobar privatni biznis. Uspela sam da pomognem svojim sestrama, majci i ocu. Uspela sam da budem srećna i da imam novac, a da se ne satirem od posla. I sve to samo zato što sam dobro birala – nisu svi bogati muškarci raspoloženi da poklanjaju novac svojim partnerkama. Mukotrpan je „posao“ izabrati one koji to žele, mukotrpan je „posao“ zadržati ih, navesti da te zavole, taktizirati, btii dobra ljubavnica i fina devojka istovremeno. Zato smatram da je biti sponzoruša zapravo jedna vrsta neprestanog rada i „hodanja po tankoj žici“. I zato hoću da kažem da sve što danas imam ja sam pošteno zaradila.

Svim svojim drugaricama uvek kažem „Zašto da se bar ne ogrebeš o nešto?“ Meni se isplatilo, a vi i dalje pljujte sponzoruše. Živi bili!


3 komentara

  1. Ja

    15. decembra 2015. at 09:54

    Svaka cast

  2. Ja

    15. decembra 2015. at 09:54

    Bravo

  3. Zenski petko

    15. decembra 2015. at 17:23

    Treba da te bude sramota zivjeti na tudjoj grbaci, zaradi svoj hljeb. Sa malo mufa kupujes supu. Kao sto ima pjesma Kraljevskog apartmana:
    A ti si ustvari samo potrosna roba, dok se dajes, ti trajes, na kraju se uvjek kajes !

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.